OVO JE PRIČA O AJI

 

Aja je jedan divan pas koji ,kao i mnogi drugi psi, nije imao sreću da raste u toplom domu okružen ljubavlju svojih vlasnika,a onda joj se jednog martovskog dana desilo nešto baš strašno.

Aku je udario automobil i dok je ona ostala da nepomično,krvava i u bolovima leži na zemlji,vozač je produžio dalje.Otišao je kao da se ništa nije desilo.I mnogi drugi ljudi su se prolazeći pored nemoćne kuje ponašali kao da je ne primećuju,sve dok se nije pojavila Dragica!

Neko od onih koji su prošli pored teško povređenog psa je javio Dragici da je još jedan pas u nevolji.

Poseta veterinaru nije ulivala mnogo nade.Pas je trpeo jake bolove,kičma povređena...

Veterinar je čak pominjao i eutanaziju ali Dragica i Aja su rešile da će Aja živeti!

Odnela je kući ušuškala i Aja je počela da jede.Jela je najpre iz Dragičine ruke,a kasnije je počela da ustaje i da se druži sa drugarima.

Uz terapiju i Dragičinu nesebičnu ljubav i pažnju ona je ,od psa za koga je predlaganja eutanazija,postala srećan pas iako su joj zadnje noge nepokretne.

Da bi mogla da normalnije funkcioniše bila su joj potrebna kolica.

I znate šta?

Aja je zahvaljujući uplatama dobrih ljudi i jednog dragog dečaka dobila kolica i sada veselo trči po dvorištu!

  

                                      

 

                                                    SPAS SE ZOVE DRAGICA

              

Ovo je još jedna od tužnih priča o životinjama ali ova ima srećan kraj.

Dragica Ivković je saznala da se u jednom dvorištu nalaze u jako lošem stanju zapušteni psi.

Njoj mnogi ljudi javljaju da su negde videli bačene ili povređene životinje,čak ih i fotografišu

 i pozovu je da ih spasi.Oni nemaju vremena,a očigledno ni želje da pomognu tim

 životinjama,a svoju savest umire tako što jave njoj jer znaju da će ona sigurno pomoći jer već

 vodi brigu o oko 170 napuštenih životinja.Tako je Dragica krenula na adresu koju su joj dali i

 zatekla stvarno strašnu sliku.

.Psi su bili zatvoreni i u užasnom stanju o čemu govore i fotografije.

   

  

Vlasnici nisu želeli ništa da učine da bi im poboljšali uslove života niti su hteli

 da ih daju Dragici.Pristali su da ih daju uz novčanu naknadu-da ih prodaju i

 Dragica ih je otkupila kako bi im spasila život.

Ovako su izgledali kada ih je donela svojoj kući.Da bi ih okupala ,pregledala i

 odvela kod veterinara morala je da ih bar grubo ošiša

Danas su one zdravi i srećni psi koji se slobodno kreću po dvorištu i druže sa

 ostalim psima koji su imali sličnu sudbinu,a bile bi još srećnije kada bi ih neko

 udomio.

CRTEŽ ZA ŠAPICE

 Ako želite da imate crtež svoga psa ili mačke i istovremeno da pomognete šapicama(i psećim i mačijim) mi ćemo vam to omogućiti.

Sliku svog ljubimca,mada mogu to da budu i slike i dece, pošaljite fotografiju Milici Đokić na e-mail:  milica.djokic@gmail.com i ona će uraditi crtež i poslati ga na vašu adresu kada uplatite 1000 din. na račun Dragice Ivković koja brine o životinjama u prihvatilištu Ruke spasa.

Humanost na delu

                                             

 Ima dosta humanih ljudi, mada čitajući novine, često pomislimo da se humanost izgubila.

Dragica Ivković je žena koja svoju humanost pokazuje na delu.

Nedavno su joj javili da se na ulici nalazi teško povređena kuja i ona je odmah krenula da joj pomogne.

Pas je bio jedva živ tako da ni veterinar nije imao ohrabrujuće prognoze ali je Dragica rešila da se bori za nju.

Vodila je na terapije i posvetila joj se maksimalno iako ima još 160 životinja o kojima brine.

Posle nekog vremena kuja je počela da jede iz njene ruke,a juče je uspela da ustane i pridruži se ostalim drugarima u dvorištu.

Ona će ostati invalid jer ne može da koristi zadnje noge, ali njen izraz lica govori koliko je srećna što je živa.

Ona je dokaz da Dragičina humanost,

i požrtvovanost nisu bile uzaludne.

RUKE SPASA ZA ŠAPICE: KAKO DA IM POMOGNETE

RUKE SPASA ZA ŠAPICE: KAKO DA IM POMOGNETE:     U prihvatilištu bi životinje trebalo da borave privremeno dok se ne izleče i ne udome ali se ,nažalost ,dešava da neke tu provedu mnogo ...

MODNI DETALJ

 

  "Mama,ovu marku psa hoću da mi kupiš!" sav ozaren uzvikuje dečkić dok se saginje da pomazi psa moje prijateljice. Mama se kiselo osmehuje i objašnjava mu da psi nemaju marke nego rase i da ta kuca nije rasna.

 

„Kupićemo ti rasnog psa sa pedigreom” kaže ona i prosto ga odvlači dalje. Decaku baš nije bilo jasno zašto pas treba da bude rasan, kad se njemu ovaj, koji mu je veselo mahao repom i lizao ruku, baš dopao ,a pogotovo mu nije bilo jasno šta je to pedigre. Ipak, zadovoljio se obećanjem da će mu kupiti psa.

 

Pas moje prijateljice stvarno nije rasan ali on zbog toga nema nikakve komplekse i NEMA CENU. On je veseo i voljen pas koji je sasvim zadovoljan svojim životom i statusom u porodici.

 

 Kada sam ja bila dete, psi nisu bili roba i nisu se kupovali i prodavali.Psi su se poklanjali i voleli. Danas su postali modni detalj.Takozvani ljubitelji pasa kupuju pse one rase koja je trenutno u modi. Da, sada izgleda najmodernija rasa MALTEZER. Nekada davno u Beogradu su u modi bile doge, dobermani, kokeri, dalmatinci, rotvajleri, haski, retriveri.

 

Sada su glavni hit mali psi koji se nose u specijalnim brendiranim torbama ili u rukama.Obučeni su manje-više kao i njihove vlasnice. Znam jednu pudlu koja ima istu marku farmerki kao i vlasnica ,a ima i lakirane nokte !!! Ti psi ne smeju da jedu ono što su psi uvek najviše voleli - KOSKE! Oni jedu specijalnu hranu, nose specijalne cipelice, čizmice, džemperiće, haljinice, mašnice, šnalice, gaćice i pelene.

 

 Stručnjaci za pse kažu: Mali psi ne vole da se prema njima odnosi kao prema igračkama. Ne vole da ih stalno nosite  i oblačite kao lutkice i slično. Pas nije igračka niti modni detalj za šetnju. Ne odnosite se prema njemu kao prema maloj bebi, već kao psu.

 

 I male pse treba voditi u setnju. I oni  vole da se igraju sa drugim psima. Ali imućni vlasnici pasa sa pedigreom ne čitaju tu vrstu literature. Ispod mantilića njihov pas može imati i druge odevne predmete kao što su kašmirski džemper, rolka od merino vune ....

 

Za šetnju po kišnom danu njihovi psi imaju samo kabanicu ili jaknicu .I kada svojim ljubimcima odaberu odeću i detalje (naočare za sunce npr.)onda kreću zajedno na opuštanje od  stresa.

 

 Neću da pišem više o tim jadnim psima-igrakama. Htela bih da kažem nešto o normalnoj(po meni) ljubavi između psa i njegovog vlasnika. Pretpostavljate naravno, da mislim na odnos između mene i moga psa. Ono istina ima nekih kojima ni taj odnos nije baš normalan jer moj pas živi u kući i kad neko zvoni na vratima  ja se saplićem o nju i svađamo se dok ne stignem vrata.

 

Mi smo se iz grada preselili na periferiju između ostalog i da bismo mogli da imamo životinje koje bi imale dvorište, a moj pas u dvorište izlazi samo kada mi izađemo. Mnogi misle da nije lepo vaspitana jer kad joj bace lopticu ona je uhvati(u letu)ali je nikako ne vraća nego je sistematski izgrize i ne pruža šapu kad joj to zatraže.. Ali ja nju volim baš takvu, pomalo blesavu Ne smetaju mi ni njene dlake ,a strašno se linja. Taj problem smo rešili tako što na podu nema nikakvih prostirki što i nije loše.Lakše se održava pod.

 

NAPUŠTENI

 

 

 Na ulicama gradova je svakog dana sve više pasa koje njihovi vlasnici ponosno šetaju ali je i sve više napuštenih ljubimaca.

 

Mnogo je neodgovornih ljudi koji uzimaju pse i mačke za kućne ljubimce zato što je to stvar prestiža.Kada shvate da ti ljubimci nisu igračke,već živa bića koja pored skupih odelaca i igračaka imaju potrebu i da se druže sa vlasnikom,da izađu napolje i kad je toplo i kad je hladno,oni ih jednostavno ostave na ulici u delu grada koji je daleko od njihovog stana kako ne bi znali da se vrate.Nekada ih ostavljaju na benzinskim pumpama ili ih izbacuju iz kola u pokretu.

 

Izbacuju se nekada i zato što su porasli i više nisu zanimljivi pa žele da nabave novog malog i slatkog ljubimca koga će verovatno isto tako izbaciti jednog dana.

 

Izbacuju i svoje stare i bolesne ljubimce koji više nisu atraktivni ali ženke sa mladuncima jer se ženka parila sa psom koji nije rasan.

 

Kutije pune štenaca ili mačića ostavljene pored kontejnera,školskih dvorišta ili pored prometnog puta,a često i usred neke njive bez hrane i vode,su postale svakodnevna pojava.

 

To su štenci i mačići onih vlasnika koji ne žele da sterilišu svoju kuju ili mačku jer im je žao i smatraju da je to nehumano,a napuštene mladunce tako osuđuju na sporu i bolnu smrt.